Споменар

Вероватно се сви сећате оних шарених свешчица, у којима би вас аутор „лексикона“ на почетку замарао безвезним питањима типа: „кад си рођен?“, „шта волиш да једеш?“… прелазећи полако на оно што је од самог почетка хтео да вас пита: „имаш ли симпатију?“, „како се зове?“… У тим свешчицама је увек најлепши део представљао тзв. „другарски лист“, где су они, којима аутор није повадио све живце глупим питањима, писали неке лепе песмице „за успомену и дуго сећање“.

Желим отргнути од заборава те лепе песмице. Неке од њих су биле прави мали извори мудрости, али требале су да прођу године да то схватимо…

Моје другарице и ја смо поред ових лексикона имале и по неколико роковника у које смо преписивале љубавну поезију, као и љубавне приче… За неке од тих песама касније сам успела да сазнам аутора, али поједине и данас остају „непотписане“…

Шетњу овим „споменаром“ почињем једном лепом песмицом о другарству:

Надам се да ћете уживати у пробуђеним сећањима и емоцијама…