прича о два срца – удаљена и блиска

Једном је учитељ питао своје ученике:

– „Зашто људи вичу кад су љути?“

Ученици су размишљали неко време:

– „Зато што изгубимо стрпљење – зато вичемо“ – рече један.

– „Али, зашто би викао ако је особа поред тебе?“ – пита учитељ – „зар није могуће говорити тихо и лагано?“

Ученици су давали још неке одговоре, али ниједан није задовољио учитеља.

Напослетку је објаснио:

– „Када су две особе у свађи, љутите, њихова се срца јако удаље… Зато морају викати једно на другога, да њихов крик премости удаљеност и да се могу чути. Што су љући, гласније морају викати, јер је удаљеност међу њима све већа.“

Потом је учитељ питао:

– „Шта се догоди када се две особе заљубе? Не вичу један на другога, већ говоре тихо и нежно. Зашто? Њихова срца су веома близу. Удаљеност међу њима је веома мала. А шта се догоди када се још више заљубе? Не говоре. Само шапућу и још више зближују у својој љубави. Коначно, не требају више ни шапат. Само се гледају и то је све. Такве су две особе које се воле.“

Онда је рекао:

– „Када се свађате, немојте дозволити да се ваша срца удаље, не изговарајте речи које би вас могле још више удаљити, јер ће доћи дан када ће удаљеност бити тако велика, да више никад неће бити пута назад.“

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s