неколико поучних прича

поука прва:

… Након неколико месеци студирања медицине професор нам је поделио тест. Био сам узоран студент и брзо сам одговорио на сва питања осим последњег: „Како се зове наша чистачица?“
Предао сам тест без одговора на последње питање. Пред крај теста колега је упитао професора да ли ће и последње питање утицати на оцену.
„Наравно!“ одговорио је професор. „У животу ћете упознати многе људе. Свако од њих значајан је на свој начин. Свако заслужује вашу пажњу, макар му наменили само поздрав или осмех.“
Никад нисам заборавио ту лекцију, а и сазнао сам да се чистачица звала Марија.


поука друга:

У олујној ноћи тамнопута жена стајала је уз цесту. Ауто јој је био у квару и требала је помоћ. Потпуно мокра од кише почела је заустављати аутомобиле.
Млади белац, као да не познаје расне сукобе у САД-у средином 60-их година, зауставио се како би јој помогао.
Младић ју је одвезо на сигурно, позвао механичара и такси.
Жена је била у журби, но записала је адресу свог спаситеља како би му се захвалила.
Након недељу дана младићу је неко покуцао на врата.
Изненађено се загледао у поштара на вратима који је носио велики пакет. У њему је био велики телевизор у боји с поруком: „Најлепше хвала, што сте ми помогли оне ноћи. Киша је поквасила моју одећу, као и моју душу и у том трену дошли сте Ви. Захваљујући Вама успела сам видети свог супруга, пре него што је отишао с овог света. Нека вас Бог благослови.
госпођа Кинг Кол“


поука трећа:

Пре много година, кад је цена сладоледа била много мања него данас, десетогодишњи дечак сео је у посластичарницу. Конобарица му је донела чашу воде.
„Колико кошта порција сладоледа?“ упитао је дечак.
„Педесет центи“ одговорила му је конобарица.
Дечак је избројао своје кованице.
„А колико кошта овај сладолед у чашици?“
Тад су у посластичарницу почели долазити други гости и конобарица је полако губила стрпљење. „35 центи“ грубо му је одговорила.
Дечак је још једном пребројао кованице и одвратио: „Донесите ми онда сладолед у чашици.“
Конобарица му је донела сладолед и рачун. Дечак је појео свој сладолед, платио рачун на благајни и отишао. Кад се конобарица вратила столу, како би га поспремила, почела је плакати. На рубу тањирића дечак је оставио 15 центи напојнице.
Дечак је изабрао сладолед у чашици, уместо целе порције како би имао довољно за напојницу.


поука четврта:

У старим временима краљ је одредио да се насред пута постави велики камен. Сакрио се и посматрао да ли ће неко покушати да помери камен са пута.
Трговци и богати кметови су ишли путем, но сви су само заобилазили камен и настављали даље.
Неки су се чак жалили на краља, због неодржавања пута, но нико од њих није ни покушао да помери камен.
Ускоро је путем пролазио сељак са тешким бременом поврћа на раменима. Кад је угледао камен, спустио је бреме на земљу и покушао да помери камен.
Након поприлично напора, успео га је померити поред пута.
Кад се вратио по свој пртљаг, на месту где је пре био камен пронашао је замотуљак.
У замотуљку су били златници и краљево писмо у којем је писало да је злато намењено оном ко помери камен с пута.
Сељак је знао нешто што већина не зна: „Све препреке су могућност за побољшање нашег живота“.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s