Једна по једна

Један наш пријатељ је шетао у предвечерје по празној плажи у Мексику. Док је ходао, приметио је једну особу на великој удаљености. Када је пришао нешто ближе, видео је како се неки човек, очито из тог краја, сагиње, нешто подиже и баца у воду. Сваки час је бацао нешто у океан.

Када је наш пријатељ пришао још ближе, видео је да тај човек подиже једну по једну морску звезду, које је вода избацила на обалу, и да их враћа у воду.

Наш пријатељ се збунио. Пришао је том човеку и обратио му се: „Добро вече, пријатељу. Питао сам се шта то радите.“

„Враћам ове звезде натраг у океан. Знате, сада је велика осека, и све ове звезде су остале на сувом. Ако их не вратим у море, угинуће.“

„Схватам“ – одговорио је мој пријатељ – „али на плажи леже хиљаде морских звезда. Не можете све да их вратите у воду. Превише их је. Сем тога, то се дешава на стотинама плажа дуж обале. Зар не видите да једноставно не можете ништа да учините?“

Човек се насмешио. Сагнуо се и подигао још једну морску звезду. Док ју је враћао у океан, одговорио је: „Учинио сам нешто бар за ову.“

Из књиге „Мелем за душу“

Advertisements

One comment

  1. Повратни пинг: 9. дан захвалности – природа | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s