Зовем се Љубав

Постојала сам пре него што је било шта постојало у Универзуму, постојала сам пре него што је постојала природа, постојала сам пре него што је постојао човек.
Била сам усамљена, хтела сам да поделим све ово што носим са собом кроз небројене векове и створила сам свет који сам хтела да се мојим именом зове.
Увукла сам се у море и језера, у реке и потоке, у планине и бескрајна поља, у шуме и пропланке.
Ја сам она у којој се умивате, ја сам она у којој лице своје огледате, ја сам она коју удишете.
Волим да дођем изненада, када се не надате, волим да вам одузмем дах, волим да вам одузмем моћ говора.
Волим да вам срце брзо закуца, да вам колена клецају, да често изговарате несувисле реченице.
Волим да због мене радите непромишљене ствари, да се смејете као деца, волим да шетате ливадама и берете ретко цвеће.
Волим да сте радосни због мене, волим да због мене певате, волим да због мене песме пишете, да због мене приче измишљате којима ниједна бајка равна није.
Али сам тужна када ме се бојите.
Тукли сте ме, мучили, затварали у тамне клети, избацивали из храмова, остављали ме гладну и жедну, заклањали сте сунце од мене, слали вечне кише и тмурне облаке, крали сте дуге од мене.
Везивали сте ме ланцима, нисте ми дали да се ширим и развијам, говорили сте чак и да не постојим.
Нисте веровали у мене, измишљали сте страшне ствари само да прикријете моје име, палили сте, пљачкали сте, убијали сте.
Али све сам због вас издржала.
Нисам се бунила, плакала сам у тајности да ме не видите несрећну, да вас не растужим.
Све ланце сам покидала, све сам облаке растерала, неприметно, тихо и тајно, да ми се не препаднете напрасно.
Шуњала сам се као мио лопов око ваших срца, омекшивала ограде које сте постављали и мислили сте да вам се неће моћи никада више уклонити.
Брисала сам вам сузе са лица када сте мислили да вам их нема ко обрисати, терала на смех када сте мислили да ћете вечно плакати, терала вас на говор и тада када бисте се зарекли на вечно ћутање.
Примите ме у своје дворове, отворите ми ваше храмове.
Примпремите судове душе своје да вам их напуним радошћу и весељем.
Ја ћу бити ваша молитва, ја ћу бити ваш вид када не видите, ја ћу бити ваш слух када не чујете, ја ћу вас нахранити када огладните, ја ћу вас напојити када ожедните.
Ја ћу бити ваша светлост у мраку, ја ћу бити пут по којем ћете ходити када будете мислили да пролазите непознатим пределима.
Не бојте се.
Отворите срце и примите ме у себе.
Јер сам ту.
Зовем се Љубав, само ме позовите и бићу ту…

преко Milica Bajic

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s