Пахуља

Било је вече, зимско вече
пахуља пахуљи тихо рече,
ако паднемо пахуљице
на оне дивне степенице
врео је камен, за тили час
нестаће нас, нестаће нас.

Била је зима, доба мраза
пахуља пахуљи, тихо каза,
ако паднемо пахуљице
на косу оне девојчице
топла је коса за тили час
нестаће нас, нестаће нас.

Била је зима, била је цича
пахуља пахуљи тихо прича.
Паднимо, паднимо пахуљице
на крило оне птичице,
птица ће ипак још који час
носити по небу и њихати нас.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s