Поучна прича о бесу

преко Креативни центар


Иста прича – само мало другачија:

Некада давно живела је девојчица која је имала лошу нарав. Њена мајка јој је дала кесу пуну ексера и рекла јој да сваки пут кад не може да исконтролише своје понашање мора закуцати један ексер на зид. Први дан је морала закуцати чак 37 ексера. Током следећих неколико недеља се учила контролисати, број закуцаних ексера смањивао се из дана у дан. Схватила је да јој је лакше обуздати љуту него закуцати ексер на тврд зид.

Напокон, стигао је дан када се девојчица није изнервирала ни један пут. Рекла је то мајци и она јој је саветовала да сваког мирног дана извуче један ексер. Стигао је дан када је девојчица рекла мајци да више нема ни једног ексера на зиду. Мајка је узела ћерку за руку, одвела је до зида и рекла јој:

Добро си учила, ћерко, али погледај рупе коју су остале на зиду. Зид више никада неће изгледати исто. Када кажеш некоме нешто у љутњи, повредиш га. Као да забијеш нож у ту особу и потом га извадиш напоље. Нема везе колико пута кажеш “Жао ми је“, рана је ипак још увек ту. Повредити некога речима је некад горе него физички. Пријатељи су наше ретко богатство и треба их чувати. Они те насмеју када си тужна, охрабљују када требаш успети у животу, позајмљују ти раме за плакање, уши за слушање и отварају ти срце.

преко Београдски синдикат

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s