„Ох, не остави ме“ – Јован Јовановић Змај

И кад сунце топло греје,
И кад стегне студен зиме,
Душа моја Богу кличе:
Ох, не остави ме!

Кад уморан легнем спати,
Ја помињем Божије име,
А душа ми Њему кличе:
Ох, не остави ме!

Кад ујутру данак сване,
Не знам шта ми иде с њиме,
Пак се прво Бога сетим:
Ох, не остави ме!

А кад куцну крајњи часи
Да из тела душу приме,
Дај ми снаге да вапијем:
Ох, не остави ме!

Јован Јовановић Змај

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s