„Доброчинство“ – Лав Толстој

Била у давна времена на земљи велика суша; усахнуле све реке, потоци, бунари, и осушило се дрвеће, жбуње и трава, и умирали од жеђи људи и животиње.

Једанпут, ноћу, изашла девојчица из куће, са крчагом, да тражи воде за болесну матер. Нигде не нашла девојка воде, па од умора легла на траву и заспала. Кад се пробудила и дохватила крчаг, умало није просула воду из њега. Крчаг је био пун чисте, свеже воде. Девојка се обрадује и хтеде да се напије, али онда помисли да неће бити доста за мајку, па потрчи са крчагом кући. Она се тако журила да није ни приметила под ногама псетанце, спотакне се о њега и испусти крчаг. Куче је жалосно цвилело. Девојка дохвати крчаг.

Мислила је да га је просула, али крчаг је стојао усправно и сва вода била је у њему. Девојка одли у шаку воде, и псетанце све полока и развесели се. Кад је девојка опет дохватила крчаг, а он од дрвеног постао сребрн. Девојка донесе крчаг кући и пружи га матери. Мати рече: „Ја ћу и тако умрети, боље пиј ти“, и даде крчаг девојци. У тај мах крчаг од сребрног постаде златан. Онда девојка не могаше више да се уздржи и баш хтеде да нагне крчаг, а на врата уђе путник и заиска воде. Девојка прогута пљувачку и даде путнику крчаг. А на крчагу уједанпут искочи седам огромних драгих каменова, и из њега потече велики млаз чисте, свеже воде.

А седам драгих каменова почеше да се дижу све више и дигоше се на небо и постадоше оних седам звезда које се зову Велики Медвед.

Лав Николајевич Толстој
преко DOBROČINSTVO Lav Tolstoj – Znakovi pored puta

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s