„Самоћа“ – placenik

Премало добрих људи,
Превише тужних сенки,
Мамурни град се буди.

На екс ме пије прошлост.
Вучем се улицама,
Имун на прву светлост.
Изгубљен међ звездама.

Просипам своје време,
Кораке, своје звезде,
Узалуд тражим раме,
Брата, да исплачем се.

Странац у своме граду,
Да л радује се јутру?

преко Mali virtuelni klub pesnika i pisaca – Страна 424

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s