„Лопов пустињстог Краља“ – *samouka*

Те вечери сам провалила
у твоју Песму,
носећи у рукама кактусе
за добродошлицу новог Краља.

Украла сам Ти
седам отровних шкорпиона
који су сакривени
у дну кревета
чекали погодну прилику
за своју опаку наопаку игру.

Украла сам Ти
и врх једне палме.

Сам си рекао
„Небо је моје огледало.
Зрно песка је моје име.
Сунце броји моје грехе.
Сунце види и врлине“.
Сада разумеш вредност моје осматрачнице.

У зависности од маште Неба
јуриша Песка,
нежности и хирова Сунца
у комбинацији са суровошћу
и усамљеношћу досаде,
посматрам Караване,
доцртавам им Сенке
и бојим их,
свакога дана,
другачијом бојицом.

*samouka*
преко Mali virtuelni klub pesnika i pisaca – Страна 425

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s