„Куда“ – Милан Антић Канада

Куда су нестали дивни дани,
и ко нам је лепу украо срећу?
Међу људима ко расеја мржњу?
Ко је украо боје и мирис цвећу?

И где су плаве месечеве ноћи?
Које скриваху вреле љубави тајне.
Распеване вечери уз звуке гитаре,
и на небу све оне звездице сјајне.

Затечени смо у махнито доба.
Ватрени огањ у грудима гори.
Клонули смо, без снаге и моћи,
да пођемо у сусрет новијој зори.

И песме птица све су тише и тише.
Једном ће знам, и оне да занеме!
Док погурене ћуте, тужне и саме,
ко да жале себе, нас, и ово време.

И зар више нема безбрижних људи?
Зар у срцима љубав не постоји?
Зар су иструнули корени љубави?
Ил` се то можда неко љубави боји?

Животи су нам ко нека тужна прича,
и у причи слова саткана од туге.
Све се више говори језиком кича,
и све мање имамо времена за друге.

И куда? Из ништавила сад поћи!
Како пронаћи лепша свитања?
Како? Кад пуне суза су нам очи,
И куда? Остала су само питања.

Милан Антић Канада
преко КУДА

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s