„Србијо мајко“ – Љубица Чизмаш Маркус

Да ли си мени још увек мајка
или ја грешим што ти се надам?
Јер моја плећа постају нејака,
све брже и брже ја пропадам.

Па загрли ме, бар једном мила,
не могу живети само од хлеба,
ја нисам млада, к’о што сам била,
али ми твоје љубави треба.

Помози да поново ја ходам право
и да се поносим што те имам,
све чешће питам, шта ли је здраво,
да л’ да се дајем, или одузимам?

Да л’ да заборавим адресу твоју
и у свет пођем, мајку да тражим,
или да верујем у љубав своју
и сама наставим ране да блажим?

Србијо, моја мајко једина,
помози своме да буде твоје,
љубав за тебе, то је истина,
заувек имаће срце моје.

Србијо мајко, ти имаш душе
да цео свет у срце примаш
и не дај, мајко, да те разруше,
не дај, јер своју децу имаш!

Љубица Чизмаш Маркус
преко Ljubica Cizmas Markus

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s