„Сунце“ – Андрија Јонић

Зашто баш овај свет?
Свет система у коме сви газе једни преко других,
у коме нико није оно што би желео да буде,
у коме док се смеју са тобом вриште у себи од мржње према теби, мрзим продукте које ова фабрика ствара,
све ове лажи и глуме…
Ја то не умем…
и када морам да се претварам ја умирем изнутра…
можда једноставно нисам за овај свет…за ово доба…
Јел могуће да смо и сунце способни да уништимо?
Поглед, покрет, све што сија, да изопачујемо оно што прија,
Да вриштимо и деремо се док постоје деца и птице,
Лутам и плашим се за сутра.
Свуда около мене замаскирани его манијаци прате попуњено и празне га у свој отров.

Из збирке песама „Сећања једног облика“ –  Андрија Јонић
преко Stranica izgubljenog dnevnika

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s