тајна живота…

Млади човек је рекао главном монаху манастира у Мелку:
– Желео бих да постанем монах, али нисам ништа научио у животу. Једино што ме је мој отац научио је да играм шах, а то не води до просветљења. Осим тога, сазнао сам да су све игре грех.
– Можда су грех али такође могу бити и разбибрига, можда овом манастиру треба помало од оба – одговорио је монах.

Главни монах је затражио шаховску таблу, послао је по монаха и рекао му да игра са младићем. Али пре него што је игра почела, додао је:
– Иако нам треба разбибрига, не можемо дозволити да сви стално играју шах. Зато овде имамо само најбоље играче; ако наш монах изгуби, он ће напустити манастир и његово место постаће твоје.

Главни монах је био озбиљан. Младић је знао да игра за живот, и облио га је хладан зној; шаховска табла је постала центар његовог живота.
Монах се лоше отворио. Младић је напао, али је онда видео изглед свеца на лицу другог човека; у том моменту, почео је намерно да игра лоше.
На крају крајева, радије ће изгубити, монах је далеко кориснији свету.

Изненада, главни монах је срушио шаховску таблу на под.
– Научио си много више него што си учен – рекао је – Фокусирао си се довољно да победиш, способан да се бориш за оно што желиш.
Потом, осетио си самилост, и био си спреман да учиниш жртву за добру ствар. Добродошао, зато што је тајна живота знати како балансирати дисциплину са самилошћу.

преко Jovica Milutinovic

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s