„ПЕСНИК“ – Десанка Максимовић

Песник нема рода, века ни порекла.
Као зрак он је: био, јест и биће.
Он је богова добро и откриће.
Он је одувек као брег и река.
Песник нема рода, порекла ни века.
Млад је и кад му стотину је лета,
А стар и када му тек је двадесета.
Песник је као зрак, брег и река.
Он је миљеник богова самоће,
Разуме га љубави бог господ
Кад срце круни за собом ко просо,
Пусте га да снева докле хоће.
Лудога му не ометају сна,
И не бране да бежи земљи с тла.

Д. Максимовић
преко Марија Костић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s