„Материна маза“ – Јован Јовановић Змај

Има дете у селу,
име му је Лаза,
Ал га зову друкчије
Материна маза.

Када сва деца устану,
Он и онда спава,
Кад му кажу Устани!
Њега боли глава“.

Кад устане, не уме
Да се сам обуче,
Не сме да се умије,
Иште воде вруће.

Кад га жуљи ципела,
Он ципелу туче,
Тад га рука заболи,
Па онда јауче.

Кад му даду јабуку,
Он би хтео шљива,
Кад му пруже погачу,
Онда би кољива.

Кад се мало огребе,
Плаче и запева
„Јао, јао, помагај
Изаће ми црева!“

Кад је суво, замеси
блата па се каља,
Кад га мати покара,
Легне па се ваља.

Кад му успу таране,
Он би јео риба,
Кад се риба наједе,
Тад га „боли тиба“.

Па га зато не зову
По имену Лаза,
Већ јадно, жалосно
Материна маза!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s