МАЧАК И ПЕТАО

Имала баба у шуми кућу и у кући петла и мачка. Кад је баба умрла, остали су у кући само мачак и петао. Они су се лепо слагали и волели као браћа.
Једнога дана пође мачак у шуму да тражи нешто за ручак. Петлу рече: – Не шали се да излазиш из куће док ја не дођем! Може да дође лија па да те однесе.

Петао рече да неће излазити, а мачак оде у шуму. Чим мачак оде, дође лија, стаде под прозор и поче певати:

– Петлићу, петлићу,
црвени фесићу,
зелени репићу,
донела ти тета
пшенице белице,
ходи, поједи!

Превари се петао, излете на прозор, а лија њега за врат цап – царап, па бежи у шуму. Стаде петао кукати:

– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!
– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!

Кад то чу мачак из шуме, потрча у правцу одакле је глас долазио, стиже лисицу и стаде је грепсти по лицу и очима.

Лисица се уплаши, испусти петла и побеже. И мачак доведе петла кући.
Другог дана пошао је мачак опет у шуму да тражи нешто за ручак, а петлу рече: – Не шали се да излазиш из куће док ја не дођем! Може да дође лија па да те однесе! Петао рече да неће излазити, а мачак оде у шуму.

Чим оде мачак, дође лија испод прозора и стаде певати:

– Петлићу, петлићу,
црвени фесићу,
зелени репићу,
донела ти тета
пшенице белице,
ходи, поједи!

Превари се петао, излете на прозор, а лија њега за врат цап – царап, па бежи у шуму. Стаде петао кукати:

– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!
– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!

Кад то чу мачак из шуме, он опет потрча у правцу одакле је глас долазио, сустиже лисицу и поче је гребати по лицу и очима. Лисица се уплаши, испусти петла и побеже. Мачак опет доведе петла кући.

Трећег дана пође опет мачак у шуму да тражи штогод за ручак, а петлу рече:
– Не шали се да излазиш из куће док ја не дођем. Може доћи лисица да те однесе, а ја нећу чути, јер ћу ићи далеко.
Петао рече да неће излазити, а мачак оде у шуму. Чим оде мачак. дође лија под прозор и стаде певати:

– Петлићу, петлићу,
црвени фесићу,
зелени репићу,
донела ти тета
пшенице белице,
ходи, поједи!

Али петао не хтеде изаћи. Тад се лија сакри иза куће, па опет запева:

– Петлићу, петлићу,
црвени фесићу,
зелени репићу,
донела ти тета
пшенице белице,
ходи, поједи!

Не може петао да мирује, него све више нагиње главу кроз прозор да види где то лија пева.

А лија њега за врат цап-царап, па побеже у шуму.

Петао је опет дозивао мачка:

– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!
– Мацо брацо,
лија мене дави,
ходи ме избави!

Али, мачак га није чуо.

Народна прича
преко ЧИТАНКА СТРАНЕ 07

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s