Рат

„Када размишљаш о рату,
помисли да је први испаљени метак
намењен теби.
Друкчије ћеш
о њему мислити“,
рекао је човек
који можда
није више жив.
Можда га је убио
један рат.

Од тог рата сам побегла.
Плашила сам се пушке
на рамену свог друга,
која је могла бити
уперена у мене.

И ето, још један рат.
Не знам ко су нам непријатељи,
ни зашто нас нападају.
Не плашим се.
Не видим им лица.

*

Бомбе падају…
Бебе у склоништима…
Плач деце
која осташе без детињства,
нека већ други пут.

Авиони гађају…
Руше куће…
Убијају људе,
али народ не могу уништити.
Народ пева на трговима…

Advertisements

11 comments

    • cy3a

      Ја бих волела да никад нисам била у прилици да овако нешто запишем…
      Једино се надам да твој коментар значи да (бар делимично) делиш моје мишљење.

      • Wojciech

        Nravno da delim tvoje mišljenje i to u potpunosti.
        Moje „fenomenalno“ odnosi se na UTISAK koji je pesma na mene ostavila.
        Žao mi je što detaljnije nisam opisao svoju percepciju pesme.
        Tad ne bi došlo do nesporazuma.
        Pozdrav!

        • cy3a

          Ја то волим да кажем „Одличан текст, али не могу да кажем „свиђа ми се“ „. Разумели смо се 😉

  1. Повратни пинг: „Зрење“ – Дејан Златић | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s