Крваво пролеће 1999.

Зашто сви ратови
почињу у пролеће?
Коме смета
толико присуство среће,
паркови препуни деце
и њихових очева и мајки,
и природа са цвећем и животињама,
као из најлепших бајки?

Али народ поносан,
уместо да бежи у склоништа,
пркоси непријатељу
певајући са сваког трга и моста
док бомбе падају
и руше земљу нашу,
а невина деца
гину и плачу.

Можда јесмо мали
и слабији од непријатеља злог,
ал’ срце велико и душу имамо
и сви нам завиде на том.
Они се зато плаше
и нападају ноћу само.
Да ћемо сигурно победити,
то врло добро знамо.

Наше срце Космет се зове,
а душу Бог нам је дао
Патио јесте српски народ
ал’ никад се није продао.
Можда се јесмо стидели
историје и језика свог
ал’ нећемо никад дати
оно што нама подари Бог.

И ово крваво пролеће,
још једно у дугом низу,
вероватно наговештава
да страшни Суд је близу.
Певај, Србине, радуј се,
радуј као никад пре,
и не одреци се своје историје
и свете вере православне?

Advertisements

One comment

  1. Повратни пинг: 16 година после | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s