Сова Анђелина

Сова Анђелина
Крупне очи има,
Мало, строго лице и чуперак бели
Мудрост неку да саопшти жели.
На гранама мирно проводи свој дан
Још од раног јутра утоне у сан.
А кад се вече над шумарком спусти,
Шири своја крила и лети у мрак густи.
Накострешеног перја у тами хучи
А глас јој помало смешно звучи.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s