Нови живот се рађа
Ствара се нови живот,
још један човек се рађа.
А мајка, капија живота,
сваког дана лепша и млађа.
Заиста је невероватно
колико љубави има
у тешком мајчином телу,
а нарочито у очима;
и колики је дар
тај чудесан склоп околности,
којим Бог човека прави,
и душу, и месо, и кости.
Ех, кад би људи схватили
величину тренутка тог,
где човек је само оруђе
којим се игра лично Бог.
Да ли човек живот ствара?
Не, Бог о томе одлучује.
Али човек то не схвата,
па другог човека убије.
Колико ли Бога боли
сваки убијени створ?
Али највише суза проли
за човека, мезимца свог.
Еј, човече, размажено дериште,
не уређуј свет по својој вољи.
Немој никада помислити
да направићеш живот бољим.
Бог ти даде разум,
и душу, и тело, и срце,
а ти бежиш од Њега
као вештице пред сунцем.
Он те воли,
к’о родитељ дете своје.
И прашта дуго, дуго
све заблуде твоје.
Људи су рекли:
„Батина је из раја изашла“.
Бог ће и тебе ударити
кад Му досади да прашта.
Чувај свој живот
и живот деце своје,
немој да буду тужне
велике очи Божје.
