Мрвица

Дубоко је уздахнула и храбро кренула у нови живот. Знала је да после овог корака нема више повратка. За њу појам „самосталност” није само реч, већ њено „бити или не бити”.
Тог дана је, шетајући кроз шуму, први пут осетила интензитет мириса пољског цвећа. Уживала је у сваком тренутку, застајкујући и дивећи се лепоти Божанске творевине. Први пут је чула сваки тон песме птица, и шуштање сваког листа на благом поветарцу.
Стигавши до пропланка угледа напуштену црквицу. Зидови полусрушени, али централна икона свете Петке позива на молитву. Схватила је да „ништа у животу није случајно, али нас само случајности које очигледно нису случајне натерају да размислимо”. И да је њена омиљена светитељка водила кроз шуму до овог места, које ће већ следеће године постати место ходочашћа. Господ је говорио „не брините се шта ћете јести или шта ћете пити”, али земаљски човек то не схвата.
Године исмевања и понижења, године патњи, небројене ноћи испуњене сузама јер је била другачија и због тога несхваћена… Света Петка је знала и разумела. И нежно је привила Мрвицу у крило, мазећи је по уснулом лицу изговарајући тихо „Господе Исусе Христе, Сине Божији, смилуј се на напаћену рабу Твоју”

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s