Видовдан, 2001.

Ја речи више немам,
мозак потпуно стао.
Буни се биће моје
„Зар Србин је тако зао?!“
А јесте! Србин је Србину вук,
обучен у јагњећу кожу.
За шачицу безвредних евра
купио себи ложу.
Вешала чекају спремна,
жртва све им је ближе.
До наше свести крик ужаса
сувише споро стиже.
Свети Сава гледа нас немо,
и Лазар са војском својом.
Зашто туђин владати мора
прелом земљом мојом?
Зар Срби не могу браћа бити,
већ нож у погачи крију?
Опет ће Турци Србе на Косову
к’о некад давно, све да побију!


Чудан је тај Видовдан. Као да сваког Видовдана Срби треба да се определе да ли су за царство земаљско или Царство Небеско:

О, Срби, луди ли сте.
Кад глас Божји не чујете,
кад ђаволу се продајете,
какво добро ви очекујете?!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s