обична српска свадба

„Свадба беше к’о свадба,
и шта да се прича,
парада пијанства и кича” – Ђорђе Балашевић
И питање које лебди неизговорено „Да ли била сам само број”

Мало ме изненадише позивом, али се и обрадовах. Трудила сам се да будем достојанствена, да својим присуством заиста „увеличам” славље, као што је на позивници и писало. Посветила сам им себе, како бих заиста на најбољи начин испоштовала њихов позив, али сам препустила да они заблистају, јер то и јесте њихов дан!
Али, већина званица, међу којима је било и „самопозваних” дошла је првенствено због себе, да доласком на сеоско славље попуни свој испразан друштвени живот, да обуку се непримерено догађају коме присуствују, да бесплатно се ождеру и напију, а све под маском доброг провода! И после се чуде зашто их по граду оговарају!

Свадба се, наравно, не може замислити без фотографа, којима је то одлична прилика да намлате се пара. Заборављају да они су услужна делатност, да ту су због гостију. Они одређују сатницу, редослед дешавања… Дозвољавају себи да ОРГАНИЗУЈУ венчања (крштења и све остале прославе), па чак и да деле савете. Мувају се свугде, десет њих на једној свадби. Да могу, ушли би у WC са младом да је фотографишу како пишки!

Угоститељи такође заборављају да су услужна делатност. Они су у првих сат времена обрнули 3-4 туре разних коктела и жестоких пића, да би тек кад је већина гостију била „под гасом” изнели послужење врло сумњивог квалитета, а „у дилу” са музиком за време колца (у које се ухвате скоро сви!) покупе тањире са по 2 поједена залогаја (а остатак ће сутра поново изнети, неким другим гостима!) На крају ће домаћинима испоставити рачун за сваку разбијену чашу (најмање 3x наплате сваку чашу!!!), за сваку „опекотину” столњака…

Здравице и говори су посебна прича. Они унапред спремљени, искуцани на рачунару и одштампани, имали су намеру да део званица издигну, а сви су исказали оне ситне нетрпељивости, она ситна сељачка „спуштања” упакована у лепе реченице. Заиста су рекли много више од речи онима који знају (и који желе) читати између редова.
Све у свему – поучно вече, за памћење.

Ја сам отишла после прве разбијене чаше, јер желим то вече носити у лепом сећању. Надам се да ће и моји домаћини носити лепе успомене!

Advertisements

2 comments

  1. aprilia29

    Teško je sve kontrolisati tog dana, najčešće su konobari ti koji najviše „zarade“, prikazujući trošak većim nego što jeste. Nekima se svadba pretvori u noćnu moru ali ne mora uvijek biti tako.

    • cy3a

      Наравно да не мора да се претвори у ноћну мору. Све зависи шта и домаћини и гости очекују. Зараде и конобари и фотографи и цвећари и … Не сетих се свих „учесника“ у том дану који би требало свима да остане у лепом сећању.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s