„Под прозором“ – Јован Јовановић Змај

Небо је тако ведро,
поноћ је тако тија,
ал’ моје срце није –
жеља ми жељу вија.

Док једна бурно лети
да ми те из сна буди,
већ друга тихо љуби
премиле твоје груди.

Сад нежна твоја душа
милине дивне сања, –
а има л’ лепша санка
од топла миловања!

О сиђи, драга, сиђи,
топла те љубав чека,
поноћ је тако тиха!
Трава је тако мека!

Да нас од света скрије,
бледи ће месец заћи, –
ал’ ја ћу и у мраку
усташца твоја наћи.

Јован Јовановић Змај, 1860.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s