„Доћи ће“ – Зорица Сентић

Доћи ће време,
када ће сви пријатељи да оду,
када ћеш у свакој тишини чути мелодију страха и ноте заборава,
када ни нада, ни најлепша успомена, неће значити ништа,
када ће да те заболи свака кост и свака длака,
када ће илузије да попадају као кише,
када ни ноћу нећеш сањати више.
Доћи ће време,
када ћеш се осетити самим,
када ни плакати нећеш умети,
доћи ће време,
доћи ће,
доћи ће дан,
када ћеш осетити
да ниси од користи
никоме,
ни себи.
Доћи ће дан,
доћи ће,
доћи ће јутро,
када ће на твом јастуку
бити више косе,
него на твојој глави,
и када ћеш зубе заборавити
у чаши,
и упитати се,
зашто? Како?
Где је све прошло?
Куда се провукоше планирани и непланирани дани,
тако брзо.
Доћи ће јутро,
доћи ће,
доћи ће тај тренутак,
када ћеш осетити
да старост куца на врата,
доћи ће тај трен,
доћи ће,
доћи ће, доћи ће, доћи ће,
долази свима,
не бој се.
И када буде,
видећеш у огледалу
да више не видиш себе,
већ живот свој,
видећеш,
ма ко да си,
постајеш исти са свима
који беху.
Ах, сви смо исти, тада,
сви видимо исто,
тада,
то исто светло
видећемо,
доћи ће,
када треба да дође, то дође,
доћи ће, и
немој се уплашити!

Зорица Сентић
преко Doći će

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s