„А САД ОДОСМО” – Десанка Максимовић

Упалили смо свећу.
Покупили сухи лист у трави.
Променили воду цвећу.
Чекамо да се прва звезда јави,
а онда одосмо.

За нас још свет обавеза постоји,
рано устајање, капање над послом,
свађа и мржња, кајање покоје,
и покоје, ретко,стање самилосно.

А сад одосмо.
За нас још постоји простор и време,
журба, умор, болови у глави,
постоје бриге, несаница и бдење,
постоји мучење у сну, страдање на јави.

Постојали смо, о смрти размишљали
и шта се код нас у подземљу збива.
Прену нас звезда која се сад упали
негде изнад првих вишњичких њива.

Подноћ и црквењаци
световним неким крену послом,
и просјаци и чистачице с гробља оду.
Упалили смо свећу, променили цвећу воду.
А сад одосмо.

преко Desanka Maksimovic


И некако ми се надовезује:

„Сад је извесно” – Десанка Максимовић

Кроз та иста врата ући ћу и ја.
Сенке ће похрлити према мени
као што се увек похрли оном
ко допутује из краја
одакле су нас изагнали.

Њихова лица биће и различита
и опет слична
као што је лице месечево сваке ноћи
и различито и опет исто.

Али ја ћу распознати ваше ликове
ма били саткани од таме,
ма блистали унутарњим сјајем;
одаће ми се ма којом ситницом пуком,
можда осмехом који су на земљи имали,
можда познатим у очима болом,
можда обрве луком.

преко Desanka Maksimovic

Advertisements

2 comments

  1. Negoslava

    Uh, koliko smo joj vremena posvećivali, nekad. Kako smo gutali svaku reč, svaki stih. Učili naizust. Recitovali.
    A sad…nešto se i zaboravilo. Nešto, očito, propušteno. Pa sad, nadoknadjujemo…hvala.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s