„Моја бака“ – Веселинка Стојковић

Стижем из школе
И све своје невоље
Пред баку износим.

Гледа ме, гледа,
Па каже ми да пркосим,
Само тако с невољама
Могу да се носим.

И,
Колико сутра,
Ни теореме,
Ни сунчеве системе,
Ни биље,
Ни ковиље,
Не знадијаше нико боље,
И све невоље,
Безглавце, стрмоглавце,
Излетеше из школе.

преко Веселинка Стојковић: МОЈА БАКА

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s