„Срнина молитва“ – Десанка Максимовић

Истоку окренута,
срна под бором клечи,
моли се молитвом звериња,
без речи.
Од јутарњег сјаја
очи су јој црвене,
не види око себе ништа,
ни околно дрвеће,
ни језеро, ни мене.
Хиљаду је векова дизао
њен високи храм,
вајао стубове у њему,
Господ сам.
Маховином је застро
камен голи,
да би срна имала
где да се моли.
Истоку окренута,
моли се дигнуте главе
да борови право расту,
да зиме не буду љуте,
да дрво ново никне
на месту где старо се осуши,
да у језеру вода
никада не пресуши,
да јасне буду зоре,
да шуму мимоилази гром.
Истоку окренута
моли се за свој дом.
И свуд из борове коре,
кроз шуме храм,
миришу тамњан и смола.
И док се моли, свећу
држи јој Господ сам.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s