„Плави чуперак“ – Мирослав Антић

Кад смо већ код Мике Антића, ову његову песму, иако тако је дечија – и дан-данас обожавам!


Чуперак косе обично носе
неко на оку,
неко до носа,
ал има један чуперак плави
замисли где?
— У мојој глави.

Како у глави да буде коса?

Лепо.
У глави.
То није мој чуперак плави,
већ једне Сање из шестог „а”.

Па шта?

Видећеш шта — кад једног дана
чуперак нечије косе туђе
мало у твоју главу уђе,
па се умудриш,
удрвениш,
па мало-мало… па поцрвениш,
па грицкаш нокте
и кријеш лице
па шаљеш тајне цедуљице,
па нешто куњаш,
па се мучиш,
па учиш — а све којешта учиш.

Измешаш роткве и ромбоиде.
Измешаш нокте и пирамиде.
Измешаш лептире и градове.
И спортове и ручне радове.
И тропско биље.
И старе Грке.
И лепо не знаш шта ћеш од муке.

Сад видиш шта је чуперак плави
кад ти се данима мота по глави,
па од дечака — правог јунака
направи туњавка и неспретњака.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s