„БЕЗ ИЗЛАЗА” – Љубица Чизмаш Маркус

Нечујни крици душу ми кидају,
сузе би текле, ал’ очи не дају.
У грудима негде бубњеви се чују,
одјеци тупи, све се утркују.

Срце би хтело побећи од свега,
да баци терет у подножју брега,
па да се вине небу у висине,
да нађе облак, где очај умине.

Ал’ нигде врата, како да изађе?
Никакав излаз не може да нађе!
О, срце моје, издржи у ноћи,
можда ће с’ јутром и овај бол проћи…

преко Ljubica Cizmas Markus

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s