„Срећа“ – Ивица Вања Рорић

Срећа је имати руке,
јер рукама се грли,
јер рукама се воли,
и у свет далек хрли.

Срећа је имати ноге,
јер ногама се шета,
и тако све у шетњи
стићићеш на крај света.

Срећа је имати очи,
јер очи свашта виде:
шуму, небо и облак,
и пут којим се иде.

Срећа је имати уши,
јер уши свашта чују:
шапат, шумор и жубор,
тишину и олују.


У међувремену пронађох комплетну верзију ове песме:

Срећа је, можда, плава.
Срећа је, можда, зелена.
Срећа је увијек велика и кад је малена.
Срећа је – имати очи, јер очи свашта виде:
шуму, небо и облак и пут којим се иде.
… Срећа је – имати уши, јер уши свашта чују:
шапат, шумор и жубор, тишину и олују.
Срећа је – имати руке: јер рукама се грли,
јер рукама се воли и у свијет далек хрли.
Срећа је – имати ноге: јер ногама се шета,
и тако, све у шетњи, стићи ћеш на крај свијета…
Срећа је, можда, плава.
Срећа је, можда зелена.
Срећа је увијек велика и кад је малена.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s