„Избјеглица“ – Рада Јањушић

читајте прво слово сваког другог стиха

И демо некуда у бескрај непознати
нећемо, а морамо, душа се кида
З ебња и страх у нама се рађа
Будућност нам се губи из вида.
Б јежимо, срљамо, а очи су влажне
од проливених суза на почетку пута
Ј адан је живот кад извора нема
јадан је онај који вјечно лута.
Е х, само да хоће да опросте они
што своје кости тамо оставише
Г орке су нам муке због њих повећане
што им тамјан неће мирисати више.
л ака им била та земља света
за којом наше душе пате
И никада они што бјежали нису
не могу избјеглицу потпуно да схвате.
Ц иља ми немамо, не знамо куда
као брод којег вјетрови вуку,
а ваши су бродови усидрени тамо
гдје вјетра нема, у мирну луку.

Rada Janjusic

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s