„Усним те често“ – Саша Мићковић

Материце… Празник наших мајки… Препун љубави и топлине… Чак и они чија мајка је отишла на пут без повратка, сете се овог дана своје мајке, и уз сузу у оку, на уснама им, ипак, затитра осмех благ… За њих (и све нас) објављујем ову дивну песму-сонет о мајци, изванредног сонет-мајстора Саше Мићковића:

Ноћас сам те мртву усањао мама,
а била си топла, нестварна и блага.
У бескрају светлиш небескога плама,
умилнога лица, свило мека драга.

У једном си трену испружила руке,
дотакла ми сузне, уцакљене очи.
Кад се сан разломи распарам јауке,
и детињством мојим опет туга точи.

Уснићу те нежно у наредној ноћи,
и бићеш ми мила, анђеоски блиска.
Отргни ме кришом подмуклој самоћи,

јер на пустом свету само немир стиска.
Још у моме уму то твој смех заблиста,
исцртам те често кружним кретом киста!

Саша Мићковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.