„Шта очекујете од Нове године?“ – Данијела Стојковић

Пред сам крај године, негде почетком децембра, једно питање почиње да нас прогони са насловница часописа и интернет потрала. „Шта очекујете од Нове године?“. Велико знак питања зури у нас и притиска све до последњег откуцаја у поноћ. Таман када би требало подвући црту и одморити од силних жеља, покушаја, успеха и падова, заустављени у фото финишу, суочавамо се са новим одлукама за Нову годину. Шта све очекујемо? Сигурно да нам се срећна оствари, и то баш онако како смо замислили. Онда да нам донесе оно што гласно сањамо и, као неким чудом, испуни жеље које ћутимо годинама. Затим, да буде боља од претходне, јер и да је најдивнија била, увек може боље, неко нас је убедио. И тако саставимо списак и чекамо. Поноћ. Узбуђени као деца, потпуно верујући и предајући се тој чаролији, потпомогнутој шљокицама са истих тих насловница. Чекамо. Да нам Нова година донесе све оно што желимо. И тако сваког 31.децембра.

А да ли се икад запитамо шта Нова година очекује од нас?  Мисли ли да ми нешто треба да испунимо у њој? Има ли и она своја очекивања? Убеђена сам да има. Добро здравље сигурно, које ми урушимо јурећи за нечим што нас неће усрећити; затим мање нервирања око ствари које не можемо да променимо, самим тим и престанак упорног освајања зида главом. Да не присвајамо туђе жеље за које гордо верујемо да нам припадају, него да ослушнемо себе, да ослободимо своје и пригрлимо их ма како нама или другима смешно и сулудо звучале. Да нас ни сопствена ни туђа спутавања не уплаше и ни помере, док год смо на свом путу. Да не скрећемо опет на туђу стазу, само да бисмо доказали да можемо. Па онда, несрећни и уплакани, молећи се да Нова прође што пре, одлучимо да је преспавамо, док не постане Стара. И сигурно пожели у поноћ да не јуримо оно што нам не треба а чиме правимо од ње несрећнију верзију од оне коју смо замислили у поноћ. Да је задржимо, јер је наша. Јер нас разуме. Зна она да смо тако научени и да мислимо да једино тако можемо доћи до циља, чак и онда кад га немамо. Зато нам не замера, али се нада. Да ћемо бити бољи, да ћемо доносити одлуке и желети жеље које су само наше а не оне са плаката, постера или реклама. Сигурно очекује, као и сваки пут, да више времена проведемо са пријатељима и блиским људима, да боси ходамо по трави, да певамо гласно иако не умемо, више смеха и радости, више вере у себе и у друге, више даривања и љубави, као и прегршт ситница које се никад нисмо усудили а које чуче у нама и чекају… можда баш ову годину.
И зато будимо добри према њој и не осуђујмо је. Јер она верује у нас. И немојмо јој обећавати ствари за које знамо да их нећемо испунити, јер није лепо варати Нову годину. Ни ову ни следећу. Ни једну. Зато што оне чине наш живот. Питала сам шта очекује и рекла је да не одбацујемо себе, већ да будемо оно што јесмо; да је она сваки дан, сваки трен, сваки дах; да је живот Сада и Овде; да треба само да ослушнемо себе и осмех ће нам рећи шта стварно желимо а корак тамо и одвести. И зато, хрлимо са радошћу ка себи и биће нам срећна Нова година. И ми у њој. А у поноћ…само јој се захвалимо што је уз нас и дунимо у шаку пуну конфета. И магија почиње.

Danijela Stojkovic

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s