сећања

Није случајно што сам се пре неко вече сетила свог пријатеља, иако су дани радости. Један безазлен разговор са мојом старијом ћером, слике из старих времена које чувају замрзнуте тренутке неког другачијег живота, људе који више нису ту, места која више нису иста… Све то шапуће да се и у овим данима радости требамо сетити свих оних који прошли су кроз наш живот. Ако су нас волели – учинили су га бољим. Ако су нас повредили – научили су нас да будемо јачи. Пошаљимо им наше позитивне мисли, да нас тамо горе виде радосне, како би се и они радовали са нама.


Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Свако од нас има некога ко му ових дана недостаје. За све њих и за све нас – сећајмо се, јер докле год се сећамо дотле и они живе, са нама и у нама…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s