Зар те очи?!

Зар те очи?!
Те прозирне очи, бистре к’о небо,
најлепше очи детињства мог,
криле су душу, пред свима нама,
злочинца крвожедног!

Нису нас учили мржњи,
расли смо заједно у граду том.
Његове очи биле су тужне,
јер у души су криле велико зло.

Ко је и када родио мржњу
у души тог друга мог?
Да ли било би другачије
да не беше рата крвавог?


Написано годинама после првог рата у мом животу… Тај тренутак спознања тако болне истине о некоме ко ми је био више од друга… И данас ме боле ове речи кад их прочитам, нарочито последња два стиха!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s