канонизациjа светог владике Николаjа Велимировића

Свети Кирило и Методиjе
канонизациjа светог владике Николаjа Велимировића

Празник првих словенских просветитеља, коjи Словене научише речи Божиjоj.

Храм светог Саве – првог српског просветитеља, чиjе тело Турци спалише на Врачару, али његов дух и даље тиња у народу српском.

Мошти новоjављеног светитеља српског – светог владике Николаjа Велимировића.

Мноштво народа, саборно окупљеног у светињи храма око наjвеће светиње српског народа – моштиjу светог владике.

И jа, грешна, коjу Господ удостоjио jе да доживи ту лепоту, да приђе светим моштима и поклони се. Мало шепртљасто, мало смушено, након литургиjе на коjу нисам била сконцентрисана, него су ми мисли лутале, бринући земаљске бриге…

Хтела сам да замолим светог владику да моли Господа за мене грешну, да истраjем у борби против нечастивог, да не одступам од Христовог пута; да моли Господа за грешни српски народ, да прогледа, да спозна Христов пут и храбро крене њиме. Али, толико сам била збуњена, свесна своjе грешности пред великим и светим владиком. Надам се да Господ ће ми опростити, и свети владика, jа само сам била срећна због указане ми милости.

Велики, свети владика у предговору књиге „Беседе под Гором“ каже:

  • Христос jе беседио на годи (Матеj 5-7), jа се усуђуjем беседити само под гором. Невидљиви Христос и данас стоjи на гори, тj. на висини, и беседи људима кроз своjе jеванђеље и кроз дух своj, а jа стоjим под гором, ослушкуjем Христа и говорим браћи своjоj, коjа се налазе заjедно са мном у низини.
  • Сав моj ауторитет jе у мени, не ван мене; не у моме пореклу или звању или мисиjи, но у моjоj вери, коjом живим, и у моjоj љубави, с коjом предлажем своjу веру браћи своjоj. Jа само предлажем своjу веру, jа jе ником не намећем.
  • Вера, коjа jе само теориjа, вера поjмова и силогизама, увек има Икарова крила, увек jе изложена сумњи. Вера пак, коjа jе постала нераздвоjни део душевног живота, коjа управља свим мотивима и свим делима jеднога човека, вера коjом се живи, – таква вера има боља крила од Икарових, такве се вере сумња не дотиче. С таквом вером човек може узлетети високо, – високо на гору, где jе Христос, и с таквом вером човек може и под гором таjни и загонетки живота бити хероj, пун храбрости и срећног мира душевног. Такву веру, држим, предлажем jа браћи своjоj под гором.Да ли ће ко усвоjити моjу веру? Или ћу jа остати сам, – сам са своjом вером? Уосталом такве самоће jа се не плашим, – jа се не плашим самоће без људи, jа се плашим самоће без вере, jер то jе наjпразниjа и наjмучниjа самоћа, каква може снаћи малене становнике под гором.

То jе написано у периоду између 1909 и 1912.

А 1945, у логору Дахау, на питање немачког официра да ли веруjе у Бога, одговара:

  • Не… Кад сам био дечак jа сам веровао, али сада не морам више да веруjем, jер знам да Бог постоjи. Кроз искуство моjа jе вера постала знање. Сада знам да Бог постоjи.

Како jе он, дословно, испунио речи Господа нашег: коjи се понизи узвисиће се (Матеj 23, 12)

А jа, грешница, гордећи се своjе записе називам поезиjом и понижавам све људе око себе и маштам о слави људскоj. А волела бих да, jедног дана и jа могу чиста срца, храбро пред свима рећи „JА ЗНАМ ДА ГОСПОД ПОСТОJИ!“

Господе, нека буде Твоjа Света воља и на нама грешнима, сада и увек и у све векове. АМИН

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s