„МИЛИЦА РАКИЋ – НЕБЕСКА ПРИНЦЕЗА“ – Невен Милаковић

Један од датума које никада не бисмо смели да заборавимо. Сећајући се мале Милице, сећамо се свих оних који животе своје дадоше, не само тог пролећа, него откако је Срба. Овим поново отварам прошле године започету рубрику „мој ратни дневник“… И придружујем се свима онима који шапућу „децу ти нећу опростити“. Са надом да тај шапат постане крик, који ће нас пробудити из сна коме смо се немоћни предали, чекајући да други доносе одлуке уместо нас!


МИЛИЦА РАКИЋ – НЕБЕСКА ПРИНЦЕЗА

Деветнаест демона крвавог марта
Вођених канџама самога сотоне
Србадија храбра – против целог Ната
Не жели да устукне нити поклекне.

А три господња лета, пре страдања тог
У топломе дому часне породице
Прелепу девојчицу дарива им Бог
Молитвом Свете мајке Богородице.

Чедо, к’о анђео, сија у лепоти
На срећу оца и дивне јој мати
Захвални Богу на овој лепој згоди
Улепша детињатсво и Алекси, бати.

Када је већ мало одрасла, дивота
И косица дужа, беше у таласима
Лати се бојице и поче да црта
Свој дар је одмах пред свима исказала.

Убрзо затим, дозволите да вратим
Догађај проклетог, поменутог марта
Када Господ је њој наменио крила
Наредног, тужног, тог месеца априла.

Стратешки циљ демонима је постала
Трогодишња чедна блистава принцеза
Смртоносним шрапнелом прекиде живот
Непријатељ који – од Бога не преза.

Последње је дело незлобивог чеда
Био божански цртеж, прелепих лала
Обојила жутом, красила црвеном
Њена нежна и спретна, десница мала.

Тек што је била проговорила течно
Да колико сутра, нацртаће бату
Детиње јој мисли прекинула бомба
И смртоносни шрапнел на нежном врату.

Са ношице без јаука, у тренутку
Девојчица тихо у неповрат паде
Склупчана, беживотна, у ледном кутку
Тик крај од стакала препуне каде.

Да ли је то мисија те војне силе?
Да ли је циљ био успешно погођен?
Трогодишње дете пред очима Бога!
Сотонском је руком агресор предвођен!

Да ли се тако морало догодити?
Да ли је добри Бог узети морао?
Сновима се мајци, мученица јави:
„Не брини мама, сада носим ореол!

Не брини мајко! Није пуно болело
Добар је Бога, речју ме утешио
Као кад сам онда огребла колено
Ти уплашена, а тата се смешио.

А добри Бога, кој од тате више зна
Промислом је каже, ово допустио
Каже да су овде, потребни као ја
Да шарају небо, најлепшом бојицом.“

Коме се народе сад служи молебан?
Небеса су добила новога свеца!
А сотона је дете бомбом гађао
У мисији званој: „Милосрдни анђео!“

И сваки човек нека за навек знаде
Да натовци јесу сотонина веза
И да никада нико не заборави:
Света је Милица – НЕБЕСКА ПРИНЦЕЗА!

Невен Милаковић
преко Православље сликом и речју

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s