„Да не буде више рата” – Миљана Стевић
Шапнула је Дрина Сави
једну причу о поплави.
– Ријешила сам, Саво, сестро,
да се врати све на мјесто.
Излићу се из корита,
потопићу поља жита.
Путеве ћу потопити
и кровове све прекрити.
Да подсјетим срца многа,
шта је братство,
шта је слога.
И границе избрисаћу,
да измирим српску браћу.
Јер тек онда кад изгуби,
брат ће с братом да се љуби.
Брат ће брата да помаже,
брат ће с братом да се слаже.
И сазнаће срца многа
за једнога оца – Бога.
Да се њему они моле
и Хрвата, брата воле.
Да потеку са усана
молитве за Муслимана.
И да воле браћу борце,
Македонце,Црногорце.
У молитви свак’ помене
браћу нашу, све Словене.
Да се брат са братом дружи,
пријатељску помоћ пружи.
У невољи да се сјете
један другом да долете.
То су, Саво, жеље моје,
да се врати све на своје –
Дрина рече, па потече.
Причекај ме, Дрино, водо,
поћи ћу и ја са тобом.
Потецимо ми заједно,
нека буду сви к’о једно.
Нек’ науче да се воле,
Богу оцу да се моле.
Нек’ се сјети брат свог брата,
да не буде више рата.
cy3a 
Lepa pesma… Divan post. Hvala…
Тек кад сам је овде објавила, видела сам да је цео фејсбук преплављен овом песмом. Јесте лепа (и поучна), па се надам да ће је прочитати што више људи, јер заслужује…
Дакле, Срби не би били Срби кад их и овакве песме не би делиле. Ево и „српског одговора на ‘песму која је дирнула Балкан’ „:
Џаба Дрина прича Сави
ону причу о поплави,
џаба, џаба мој синовац
Сава памти Јасеновац!
Дрина вода мора знати
и Јадовно Сава памти!
А Сава се сва пенуша
од грозота што их слуша:
„плавила сам сестро и ја,
пливала је Славонија!
све од крви и лешева,
српских мајки и очева.
Жалила је сестра брата,
све због браће нам Хрвата,
а и деца родитеље,
свима биле исте жеље.
Шта сам деце ја однела,
схватит’ нећеш, кад би хтела!
Из корита бежим свога,
срамота ме људи, Бога,
сада дрвље ток ми квари,
некоћ људи млади,стари.
Видела си и ти јада,
око града Вишеграда,
страда Србин на све стране
једном мора то да стане!
Част свакоме,помоћ свима,
АЛ ДРЖАВУ НИКАД С ЊИМА!
Опростио Срб је свима,
крвницима што их има,
лажној браћи, комшијама,
неправедним судијама.
Док је свима веровао,
гинуо је,пропадао.
Време друго дође сада,
неће више он да страда,
Помози му Драги Боже!
Нек’ разуме ко год може,
можемо се и волити,
једни другим добри бити,
ал на томе нек’ остане,
да нас како не нестане!
Као аутор песме на интернет форумима потписан је Божидар Васић.
А онда у коментарима испод још неколико песама:
1. Vajola Mojovic
Удари нас ова вода,
све нас Србе, Српског рода,
ударише наше реке,
ко Божанске силе неке.
Ал’ од Бога ово није,
иза овог’ хаарп се крије.
Смије нам се ових дана
и Папа из Ватикана,
мало нам је ове муке,
Хрватска нам пружа руке.
Ми нећемо ни Хрвата,
јер имамо правог брата,
Русија нам помоћ шаље
пет векова а и даље,
спојила нас вера славна
вера наша Православна!
Стижу жалбе ових дана,
од Босанских муслимана,
они веру издадоше,
да постану турске паше,
док се нисе потурчили,
сви су ипак Срби били!
Помоћ нам још увек стиже,
Српство се на ноге диже!
Помоћ шаље Црна Гора,
српска земља с краја мора,
помоћ шаљу Македонци,
добри стари српски борци!
Свиће свима нама зора,
ујединити се мора!
Све од Москве па до Трста,
крстиће се са три прста!
Ти европо добро знај
да се теби ближи крај.
Свет ће бити Православни,
а Србин ће бити главни!
Управо сада
Vajola Mojovic
Џаба Дрина прича Сави
ону причу о поплави,
џаба, џаба мој синовац
Сава памти Јасеновац!
Дрина вода мора знати
и Јадовно Сава памти!
А Сава се сва пенуша
од грозота сто их слуша:
„плавила сам сестро и ја,
пливала је Славонија
све од крви и лешева,
српских мајки и очева.
Жалила је сестра брата,
све због браће нам Хрвата,
а и деца родитеље,
свима биле исте жеље.
Шта сам деце ја однела,
схватит’ нећеш, кад би хтела!
Из корита бежим свога,
срамота ме људи, Бога,
сада дрвље ток ми квари,
некад људи млади, стари.
Видела си и ти јада,
око града Вишеграда,
страда Србин на све стране
једном мора то да стане!
Част свакоме, помоћ свима,
ал државу никад с њима!
Опростио Срб је свима,
крвницима што их има,
лажној браћи, комшијама,
неправедним судијама.
Док је свима веровао,
гинуо је, пропадао.
Време друго дође сада,
неће више он да страда.
Помози му драги Боже,
нек’ разуме ко год може.
Можемо се и волити
једни другим добри бити,
ал на томе нек’ остане,
да нас како не нестане!
2. Predrag Babic
Protivnik sa razlogom (ex Jugosloven)
Ne moze voda da ugasi , moju kucu izgorjelu
niti oprati krvavu uniformu moga brata…
unistice samo moju i tvoju fotografiju pozutjelu
slikanu davno , prije rata
ne moze voda da ugasi, niti da opere suze moje
…brazdu na licu od njih vjecno urezanu
i ne dopustam da mi vodurine sudbinu kroje
…ne dam da mi nove , iznova kanu
u ludilu ludila, oni sto gledase sa strane
ponovo u vodi mutnoj, krastave zabe love
..bas njih briga za nezarasle i neicjeljene rane
oni poznatom stazom , nase propasti plove
Gledao sam barjake nihove ,u moru krvi povezane
unistene mladosti , smrti i noci neprospavane
..nedam da mi voda silna …. nedam da me prevarite
ja cu ostati Srbin, a vi za „njom“ i dalje placite
Predrag Babic
3. Jelena Spasenović
Šta to pričaš, dragi brate,
da Srbin mrzi Hrvate?
Šta to pričaš, sram te bilo,
nikad se ne ponovilo.
Dal’ je kriva baka stara,
drug na druga što udara?
Dal’ je kriva čija majka,
što poče na brata hajka?
Dal je kriv Beograd sada,
Obrenovac što nastrada?
Dal smo krivi ja i ti,
Sava što ih poplavi?
Uključite mozak malo,
ako vam već nije stalo.
Kada nasta bratstvo sada,
ti bi da se opet strada.
Dal’ je kriva čija mati,
što Srbija propast pamti?
Dal’ je krivo malo dete,
za živote sve odnete?
Dragi brate, mućni glavom,
i izađi s novim stavom!
Sigurno će biti bolje,
dok god narod ima volje.
Da obnovi i izgradi,
mora sada svak da radi.
Džaba sad se prošlost pamti,
osveta u srcu plamti,
došla nam je, brate, voda,
da opere srca mnoga.
Dal’ je kriv sad neki mali,
Obrenovac što smo dali?
Il’ smo krivi ti i ja
što dođosmo svi do dna?
Nije brate dragi bitno,
ima drugo što je hitno.
Srbija se cela digla,
do Hrvatske, brate, stigla.
Sad smo moćni kao pre,
nemoj to da kvariš bre.
Kome smeta naša sloga,
videće on svoga Boga.
Ćuti, brate i ne kuni,
već džakove bolje puni.
Ne znam pisat’ nisam pesnik,
al bi htela biti vesnik,
novog doba, jače sloge,
i ljubavi nove mnoge.
Šta to pričaš crni sine,
braća nek se ujedine.
Svi Hrvati, Makedonci,
braća naša Crnogorci,
I Bosanci, Muslimani,
da nam doću bolji dani.
Svaki Srbin nek se stidi,
ako prednost sad ne vidi.
Da je ljubav, bratstvo sloga,
ono što je dar od Boga.
Sada kad je teško svima
ne treba nam tvoja rima.
Zato, brate, bolje ćuti,
mutnu vodu ti ne muti,
želja nam je svima ista,
da nam bude voda čista.
Drina, Dunav, mutna Sava,
Morava i reka Mlava,
vide bolje bez očiju,
šta je dobro za Srbiju.
Zato ćuti bolje brate,
ne raspiruj više vatre.