„Миша“ – Д. Радовић (одломак)

29. септембра 2014.

Није волео један Миша
ни дан, ни игру, ни воду, ни јело.
Једног Мишу, каже прича,
на овом свету све је мрзело.

Какав ће дечак од њега бити?
Забринули се сви и чуде.
А Миша мрзи што је дечак,
хтео би каже зец да буде.

И оде Миша зечевима…
И пита „Да ли места има?
Да л’ се још један зечић прима?“
„Умеш ли брзо да трчиш?” – „Не.”
„Да скачеш?” – „Не, то ме мрзи.”
„Е, онда иди и буди медвед
А ми смо чили, хитри и брзи.”

Отрча Миша шумском стазом
са молбом својом за медведе…
А медвед мумла „Прима се свако
ако је вредан кад се једе.“
Па крушке, јабуке, мед у саћу
незваном госту трпа и нуди.
Миша се мршти: „Нећу… не могу“
„Онда се чисти и мачка буди.“

Корак по корак Миша броји
са молбом сад ће пред мачку стати.
Ал’ мачка питање спрема:
„Да ли се волиш умивати?
Да ли лице мије?” – За Мишу није,
ни вода хладна, ни вода врела.
„Е, онда Мишо ниси за нас
Можда би могао да будеш пчела.“

И трчи Миша: „Чујте ме, пчеле,
да вам друг будем, да л’ бисте хтеле?“
„Буди нам друг ако си вредан.
Ако не жалиш зној са лица.
(Ако ниси вредан)
онда иди и буди веверица.”

Под грану ниску Миша стао,
веверица га репом таче.
„Ако нама хоће друг да буде
нека весело са нама скаче.”
А Мишу и то мрзи и неће.
Веверица се хитро чуди:
„Продужи онда овим путем
потражи рибе, па риба буди.”

Уморан Миша обали стиже
позива рибе из дубина:
„Примате ли ме рибе мале
за друга, брата или сина?“
„Примамо, примамо” – зову га рибе.
Скачи у воду па нас прати.”
„Не волим воду” – виче Миша.
„Онда се врати мами и тати.”

Д. Радовић

---

Анина васпитачица је ову песму преписала. Не сећа се одакле је преписивала, али зна да је у току самог преписивања неке делове избацивала, јер јој се учинила предугачка за њене предшколце. Ово је део који је преписала и који су неки од њих већ научили. Али, ја бих волела да је имам целу.

Ако неко случајно има целу песму, била бих веома захвална да ми пошаље.

Written by cy3a Објављено под из вртића Tagged with Душан Радовић, деца, животиње