Друштвене мреже или стваран живот

„Да ли се сећаш?“
„Јао, како да не, па где си ти…“
Овако најчешће почињу контакти на друштвеним мрежама са давно „изгубљеним“ „пријатељима“. У првом тренутку се заиста и једна и друга страна искрено обрадују „сусрету“ након толико времена. Наредних неколико дана сваки заједнички боравак на мрежи користе са ћаскање кроз које испричају све новости и код једне и код друге стране. Али, врло често, већ након неколико ћаскања исприча се све што је требало да се каже (отприлике се све сведе на класично онлајн упознавање) и сва комуникација полако замире. Као што се, уосталом, десило и у стварном животу. Многи од нас имају ове или оне разлоге за прекид комуникације са људима који су били део њихових живота. Али, врло често су ти разлози, у ствари, само изговори. Јер, право пријатељство не могу прекинути ни километри ни године…
Са друге стране, многа онлајн познанства се пренесу и у стварни живот и прерасту у дивна пријатељства.
Господ нам у живот шаље разне људе у разним периодима живота, са одређеним разлогом. Баш као што неко рече: „Када људи оду од тебе, пусти их нека иду. Твоја судбина никада није везана за некога ко те напусти. И то не значи да је та особа лоша, него да је њена улога у твом животу завршена.“ На нама је да прихватимо људе који су тренутни део нашег живота, да живимо у хришћанској љубави све док Господ сматра да треба да будемо на истом месту. Када ти људи оду из нашег живота – ми се можемо молити за њих и кроз молитву Господу живети и даље у хришћанској љубави са њима. Јер љубав не познаје ни удаљеност временску ни удаљеност просторну, она познаје само пуноћу и празнину срца. Потрудимо се да наша срца увек буду испуњена љубављу!

По свом називу „друштвене мреже“ рекло би се да је њихова улога да се људи друже, да повеже људе. У многим случајевима оне то и чине. Али, колико је људи који представљају само посматраче туђих живота (имате их на листи пријатеља, не ћаскате, не комуницирате у стварном животу, можда тек понекад „лајкују“ неку вашу објаву), који друштвене мреже користе за (само)промоцију или ширење мржње, о људима који се лажно представљају и представљају реалну опасност можда боље да и не говорим… Већ дуже време размишљам о оном фамозном „лајк“ дугмету. Понекад се заиста питам која му је сврха, или боље да кажем „са којим циљем/разлогом људи кликну на то дугме“? Ја лично, у недостатку времена, ако ми се неки текст заиста свиди на тај начин аутору стављам до знања да сам текст прочитала и да ми се заиста свиђа. (Проблем настаје тамо где нисам у могућности кликнути на „лајк“ (зато што не постоји!), а немам времена да откуцам коментар, или га не могу оставити, што ми се дешава). На фејсбуку многи кликну на „лајк“ уместо на „подели“, а објашњење им је „да би што више људи видело ту објаву“. Тако се дешава да информација која уопште није за свиђање има на хиљаде „лајкова“. Ако већ желиш да што више људи види неку објаву, зар није логично да је поделиш? Додуше, има и оних који само кликћу „лајк“ без читања самог текста, малтене серијски, све редом… Али, зар то немамо и у стварном животу – имамо људе који ће свима говорити „јао ово ти је супер“, „ово ти је дивно“… а осећамо да је то „реда ради“.
Стиче се утисак да смо изгубили способност комуникације: причамо у празно, не слушамо саговорника, препуни смо предрасуда, код других подразумевамо одређени образац понашања а да им то ничим нисмо ставили до знања, увек истичемо „ЈА!“ (да, присутно је то и у овом тексту (али, он се свакако налази у категорији „моја размишљања“, зар не 😉 )), прекидамо саговорника, надгласавамо се… Исто понашање је присутно и у стварном животу и на друштвеним мрежама. Немамо смирења које је у дијалогу неопходно, како бисмо саслушали и разумели саговорника. Зато и приступамо монолозима. Лакше је причати, много је лакше причати него слушати!

Advertisements

8 comments

  1. Skitarnik

    „Like“ na ovo. Razvili smo nov način komunikacije i pojam druženja je drugačiji. Gledanje u oči je nekad bio imperativ za pristojnu komunikaciju. Danas se komunicira gledanjem u ekran telefona. Ostaje nam da ga prilagodimo sebi ili da se mi prilagodimo. Po želji.

    • cy3a

      У праву си. Ново доба јесте донело нове начине комуникације и неопходно је ускладити класичне и савремене видове комуникације. Ја лично сам стваран живот ставила на прво место. То врло добро осећају моји пријатељи са фејсбука и пратиоци овог блога. Трудим се да испоштујем све поруке и да свима одговорим, али тек у тренуцима мира и тишине 🙂

  2. oblogovan

    Често немам времена да оставим коментар, а често бих се коментаром само понављао. Зато и мени недостаје то дугме на неким блоговима.

    • cy3a

      Слушање јесте једна вештина која се учи и која захтева јако пуно труда.
      Ни ја не волим израз „лајк“, али сам га овде употребљавала у одређеном контексту.
      Хвала на читању и коментару 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s