три године блога cy3a

Та зима је била по оној Његошевој:

„Чашу меда јошт’ нико не попи,
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.“

Мед – моја млађа ћера Марина. Тада је имала 10-ак месеци и откривала свет око себе.
Жуч – татина болест. Тек сам недавно схватила да Господ није случајно те две „ствари“ повезао, јер не знам како би моја мама све поднела да није било Марининог неодољивог осмеха. А и ја сам била као у неком полусну, тако да се тог периода (скоро цела Маринина прва година) сећам као кроз маглу.

У таквој ситуацији, када сам била растрзана између бебе и информација које ми је мама давала, а које су биле штуре (ваљда да ме не би секирала), дођох на идеју да себи пронађем издувни вентил (јер је писање по дневнику одавно постало јако, јако нередовно). И тако… Први чланак на овом блогу угледао је светло дана пре тачно 3 године.

О блогу, шта он мени представља, зашто и како је настајао, писала сам већ у чланку о блогу cy3a.
Назив блога – мој надимак на разним сајтовима за ћаскање које сам посећивала давних година (1997-1998). Када сам се годинама касније вратила на мрежу, поново сам узела свој стари надимак – некако сам се сродила са тим именом мене на мрежи 🙂

У почетку нисам имала јасну идеју шта желим да објављујем. Кроз првих неколико чланака сам учила како се блог користи. Првих неколико чланака били су посвећени, између осталог, драгим људима којих више нема. А онда сам се сетила да на рачунару имам јако пуно разних поучних причица које сам годинама скупљала са интернета и закључила да би било јако лепо када би их објавила да буду свима доступне. И тако сам неких два месеца објављивала део тих причица…
А онда сам, силом прилика, цео месец посветила мом јавном туговању. Тиме сам, можда, целом блогу дала лични тон. Али, ја сам имала потребу да то што осећам објавим, без жеље и потребе да неко прочита. Иако, негде у дубини, тињала је нада да ће, можда, некад некоме нешто што је записано на блогу бити од користи!
У јуну месецу сам одлучила да све песмице које је Ана учила у вртићу (тада је још увек ишла у јаслице) запишем. Бројка је била импозантна. Многе од њих сам пронашла на интернету, мада су ми и саме васпитачице записивале текстове. Није ми требало много времена да све те песмице (које сам већ имала искуцане на рачунару) пребацим и на блог. Тако је настао део блога „Дечији кутак„, на који сам јако поносна. Део кроз који заиста осећам да некоме помажем. И статистике блога кажу да је тај део блога најпосећенији. Хвала свим родитељима који су у потрази за песмицама које њихова деца уче у вртићу стизали и на мој блог. Иако не оставе траг своје посете, надам се да су успели да пронађу оно што су тражили.

Уводила сам многе категорије на блогу, али се све оне могу груписати у 3 главне целине:
Моја писанија
Дечији кутак
Бисерје са разних страна – све оно што скупљала сам са интернета, као и оно што пронађох по својим старим свескама…

Као и у дневнику, и овде има свега онога што ме занима, што волим, има чак и излива беса, када сам се празнила изнервирана због свакодневице за коју сви знате каква нам је…
Па, ипак, има тема којих се нисам дотицала, зато што желим да ово место на интернету буде једна мала оаза лепих, позитивних ствари због којих ће људи желети да се врате. А те мале, позитивне ствари дефинитивно јесу дечије песмице и причице и већ помињане поучне приче…

У мом животу не врти се све око блога. Он је само једна успутна станица где застанем да се одморим и да напуним батерије. Надам се да и они који сврате на њега оду лепо расположени и да им посета блогу помогне да напуне батерије 🙂 Редовним посетиоцима захваљујем на посетама, на „свиђањима“ и коментарима и надам се да ћемо се и убудуће лепо дружити 🙂

Advertisements

13 comments

    • cy3a

      Хвала 🙂
      Леп ти је назив блога. Читала сам већ неке чланке тамо, само не стигох да коментаришем. И једна моја колегиница се удала и живи у Атини, породила се пре неких 2-3 месеца и наставља да живи своју бајку.
      Читаћемо се још, сигурно 🙂

  1. причалица

    Желим и ја да се придружим честиткама, благодарна што се сретосмо. Велика ми је радост и задовољство због тога. Нека је срећно и Богом благословено трајање, драга Сузо.

  2. Повратни пинг: Циљ мог блога | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s