22. марта 2015.

5. дан захвалности – Душан

Кажу… Мајке треба да имају и мушко и женско дете, јер различита је љубав мушког и женског детета, различита је љубав мајке према мушком и према женском детету, а и кад деца порасту моћи ће да буде у обе улоге: и свекрве и таште.
Знам за много примера где је треће дете – син, за разлику од старијих сестара које су супер у свему, тотална супротност.

Дошао је неочекивано. Од самог почетка сам била у грчу, због мојих личних разлога. Сама трудноћа, све до осмог месеца, била је као и претходне. А онда сам одједном почела много да се умарам. И заиста ми је био потребан онај чувени годишњи одмор који једва искуках прошле године (писала сам већ о томе). И јесте мало поранио, пореметивши ионако климаве планове, али је, ипак стигао баш на време (секи на рођендан), тако да у нашем случају она дечија песма „Браћу не доносе роде“ се потпуно остварила 😉
Од самог почетка је био беба без реда и поретка. Није му се знало ни кад једе ни кад спава. Будио се ноћу толико да сам мислила да ће тотално заменити дан и ноћ. Али, временом се, полако, ипак довео у ред, хвала Богу.
Од самог почетка више воли тишину, било какве гласније звукове не воли и плаше га, мада сам и њега успела да навикнем да дању спава уз радио.
Опчињен је својим рукама. Јако се лепо зна заиграти сам са играчкама (при чему играчке могу бити и одевни предмети 😉 ). Сад, кад је „осетио“ ноге има га свуда по кући, брз је к’о метак. Секе обожава и лепо се са њима зна играти. Воли музику.
Све у свему, улепшао је наш живот и захвална сам што Господ га је послао, како бих се научила смирењу!

4. дан

6. дан