Случајно… Обоје знамо да није…

Остала сам дужна да објавим оно записано оне вечери после првог сусрета:


 

Случајно…
Обоје знамо да није…
Свако носи свој бол у себи,
и колико год се трудили,
не можемо га сакрити…
Страх од непознатог,
и онај још већи – од већ виђеног…

Сусрет тако необичан…
Иако мислила сам
да само је један у низу,
да упознаћемо се
и свако својим путем…
Поглед на њега променио све…
Како сам била сигурна да баш то је он?
Не знам,
али треме је нестало у трену…

Разговор опуштен,
без мучних ћутања,
јер не знамо шта да кажемо…
Повремено прекидан
„Није ваљда“, „Зар и ти“…
И шетња, тако пријатна…

Тек сам навече,
кад остала сам сама,
помислила о нама,
и о ономе
што он сам је назвао „великом препреком“

Нас још увек нема,
иако мирише баш на то…
А да ли ћу моћи прећи преко „велике препреке“
и своје сопствене прошлости?
Не желим будити у њему лажну наду,
и зато увек прекидам пре почетка,
али сада ми је толико лепо…

Па ипак,
иако мој унутрашњи гласић на његовој је страни,
морам бити опрезна…
Обоје смо били повређивани,
обоје вучемо репове…
Треба нам времена…

Можда он и не размишља о нама…
Али,
зашто је онда,
споменуо случајности?
Случајно?
Обоје знамо да није…

Advertisements

3 comments

  1. Повратни пинг: x година после првог сусрета | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s