„Дохвати ми, тата, месец“ – Григор Витез

Дохвати ми, тата, месец,
Да крај мене мало сија,
Да га руком такнем ја.
Месец мора горе сијати,
Не сме се он скидати,
Он мора код звезда бити,
Пут звездама светлити,
Да звезде кући знају,
Кад се небом наиграју.
И на земљу мора сијати,
Да зец види вечерати,
Да јеж види путовати,
Да миш види трчкарати,
Да би птице могле стати,
И да теби, моје дете,
Месец лаган сан исплете,
Од сребрних нити,
Па да сањаш и ти.

Advertisements

2 comments

  1. tanjat

    Koliko god da imamo godina, i u ma kojoj smo životnoj dobi, ili fazi, bili, uvek nam treba Mesec, treba nam zbog naših zvezda, zečeva, ježeva, miševa i ptica, uvek nam treba Mesec i uvek nam treba tata.

    • cy3a

      Тачно тако, увек нам треба месец и увек нам треба тата и увек нам треба да верујемо да тата може СВЕ!
      Хвала ти на дивном коментару 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s