8. дан захвалности – љубав

Химна љубави

1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
(Зач. 154).
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6. Не радује се неправди, а радује се истини,
7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.

прва посланица светог апостола Павла Коринћанима, 13. глава


Апостол Павле пише о идеалној љубави, о нечему што је нама обичним људима недостижно. Али, чињеница јесте да су људи створени из љубави и да основ нашег бића представља љубав. Па, ипак, љубав је нешто што се учи!

Данас, кад смо се враћали из цркве, каже мени Ана: „Она тета је много добра, увек је насмејана“ – иначе, ради се о мајци четворо деце, која око себе окупља и другу децу и увек је насмејана и за свако дете има лепу реч.

Познајем још неколико жена (хришћанки) које су прави примери љубави, баш онакве какву описује апостол Павле, које су и поред свих животних тешкоћа задржале осмех на лицу и љубав према свима.

Моја љубав је далеко од ових примера. Итекако знам и да се гневим, и да се погордим, и да завидим понекад, и да се уплашим да кажем истину… Док бејах дете, била сам размажено дериште, препуно себе, носем небо парала, тврдоглава, саможива… А онда је Господ почео да ми даје разне тешкоће, да доводи у мој живот разне људе, да мене премешта са места на место… Сада могу да кажем да сам научила да волим (друге!). Треба још да очистим ту љубав, али сад знам да, уз Божију помоћ, и то ћу успети.

Зато и јесам захвална на љубави и на свима онима који су допринели да моја љубав данас буде баш оваква каква јесте!

7. дан 9. дан

3 comments

  1. Повратни пинг: 30 дана захвалности | cy3a
  2. Повратни пинг: 7. дан захвалности – самољубав | cy3a
  3. Повратни пинг: 9. дан захвалности – природа | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.