9. дан захвалности – природа

У Књизи Постања пише: „рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.“ Дакле, Господ је човеку наменио да чува сав живи свет на Земљи. А како се ми понашамо?

(Бели) човек је најпре уништио све што се уништити могло, а онда је измислио „екологију“, „рециклажу“ и сличне покрете који треба да сачувају живи свет на Земљи. Написах једном приликом: „Зар то није иронично: бели човек је у Африци многе врсте дивљих животиња довео до истребљења, а домороце довео у ситуацију да морају научити енглески како би се школовали (ту ће их бели човек научити све о дивљим животињама Африке) и добили посао чувара тих истих дивљих животиња које је бели човек уништио!
Сваки пут останем без текста кад видим колико људи мењају природу ради неких људских разлога: руше планине, праве острва, мењају метеоролошке услове… Природа је један велики живи организам. Све што се дешава на једном крају планете итекако утиче на сваки њен кутак!
Код Ане у вртићу заиста много причају о чувању природе (још у јаслицама су учили песмицу Љубав према природи) и о рециклажи, садили су неке биљке у дворишту… Али, џаба сва та прича када ми у крају немамо могућност да сортирамо отпад! (Нудила је „Градска чистоћа“ да класификујемо отпад – металну амбалажу, пластичну амбалажу и папир, па да они тако класификован отпад скупљају, али све оно што ми користимо они нису прихватали! Од металне амбалаже прихватају само лименке од пива и газираних сокова, од пластичне амбалаже прихватају само провидне пластичне флаше – од газираних сокова, а ми све то не користимо!) А да не говоримо колико родитеља чим изађе испред дворишта вртића баца папире по улици… И Ана и Марина редовно примете сво ђубре које је бачено по трави, јер оне сваки папир бацају у канту за ђубре!

Хтели ми то да признамо или не, човек јесте део природе. А у природи владају „природни закони“, које је Антони де Мело исказао следећим реченицама: „Када врабац гради себи гнездо у шуми, заузме само једну грану. Када јелен изађе на реку, пије само онолико колико му стане у стомак. Људи гомилају само због празнине у својим срцима.“ И свако од нас има потребу за природом. Ја своју потребу за природом у градским условима бар делимично задовољавам „баштом“ на тераси. Њих две уредно заливају цвеће, и уживају у свакодневној промени коју посматрају. Душан за сада само мази цвеће 🙂

Мислим да би и овде требало да применимо мисао водиљу свих православних светитеља да у свему увек почињемо од себе. Покушајмо ми да се према природи понашамо са поштовањем, покушајмо да будемо онај колибри из приче или човек из приче о морским звездама, чинимо добро, размишљајмо позитивно и… приметићемо мале, али значајне помаке… Бог нас је створио као круну стварања, докажимо својим делима да то и јесмо!

8. дан 10. дан
Advertisements

3 comments

  1. Повратни пинг: 30 дана захвалности | cy3a
  2. Повратни пинг: 8. дан захвалности – љубав | cy3a
  3. Повратни пинг: 10. дан захвалности – вода | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s