страх

Не убија болест него страх. Као што Френк Херберт рече у књизи „Дина”: „Страх је убица ума. Страх је мала смрт…”
Баш због тога се дивим свим оним људима који су својом вером победили страх, а затим снагом вере победили и саму болест. Моје блиско искуство са тешком болешћу је супротно: све нас је паралисао страх и много ми је тешко што у тим данима нисам имала веру, а ни љубав потребну да болеснику помогнем да победи страх. И џаба све моје приче о љубави и вери ако их нисам имала кад је било најпотребније!

инспирисано филмом „Why I Wore Lipstick to My Mastectomy

Advertisements

8 comments

    • cy3a

      Боримо се страх и ја… Некад победи он, али кад год се окренем Господу, победимо Он и ја…
      Хвала на коментару, значи ми 🙂

  1. причалица

    Несавршени смо. То је узрок свих наших падова. Христос је разлог свих наших устајања. Ако и паднемо, важно је не остати ваљати се у блату. Не живимо јуче, него сад. Сад је најбоље време, сад је најбољи час за мењање себе.
    Поздрав!

    • cy3a

      Почетак мењања себе је спознаја… Ни спознаја, ни мењање себе не могу бити без Христа…
      Хвала ти, драга моја…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s